Letvanje krova je postupak postavljanja drvenih letvi na krovnu konstrukciju, koji se izvodi nakon pripreme podloge da bi se obezbedila čvrsta i pravilna osnova za postavljanje krova (crep, lim ili nešto treće). Ovaj postupak ne znači samo da se zakucaju letve po krovu i da se ide dalje. Ako je letvanje loše urađeno, sve što ide preko toga trpi posledice –krivi redovi, pomeranje crepa, zadržavanje vode. Zato se ovom koraku pristupa mirno i precizno, bez žurbe.
Pripremamo podlogu za letvanje krova i pravimo plan
Pre nego što ijedna letva legne na svoje mesto, gleda se konstrukcija. Rogovi moraju biti ravni i u liniji, jer letva samo prati podlogu koja već postoji. Ako je nešto talasasto ili nije postavljeno kako treba, to se rešava odmah, a ne kasnije kad više nema nazad. Mi u ovoj fazi već razmišljamo kako će pokrivač da legne, gde će biti slivnici, kako će voda da otiče…
Letvanje nikad ne ide samo za sebe
Pored toga što letvanje ima funkciju nosača pokrivača, ono stvara i prostor kroz koji krov „diše“. Između slojeva mora da postoji vazdušni prostor da bi se vlaga izvlačila napolje. Prema tome, između letvi često postavljamo kontra letve, koje prave ventilacioni kanal, a po potrebi radimo podaščavanje kao punu podlogu.
Sve to zajedno čini sistem koji omogućava da krov traje – letve nose pokrivač, kontra letve obezbeđuju strujanje vazduha, a daske daju dodatnu čvrstinu gde je potrebna.
Letvanje za limeni krov ima svoje posebnosti
Kod limenog pokrivača letvanje se radi malo drugačije nego za crep, jer lim dolazi u većim tablama i drugačije „radi“ na temperaturi. Razmak letvi zavisi od tipa lima i sistema pričvršćivanja, na primer, kod trapeznog lima često je veći, dok se kod falcovanog krova ide i na gušće ili čak na punu podlogu. Važno je da sve bude savršeno u ravni, jer lim „otkriva“ svaku grešku tj. talas ili neravnina odmah se vidi na površini.
Razmak i raspored letvi
Razmak između letvi određuje se prema vrsti pokrivača. Svaki crep ima svoju meru, svoj „korak“, i to mora da se poštuje. Ako se omaši, kasnije se sve prenosi na pokrivač – redovi ne leže kako treba, spojevi ne dihtuju, i onda krov počne da pravi probleme. Mi najpre postavimo nekoliko redova letvi, da vidimo kako leže, pa tek onda nastavljamo dalje. Nije sramota stati i proveriti, sramota je raditi pa posle popravljati.
Potpuno pričvršćujemo letve
Letva mora da stoji kako treba, bez lufta i klimanja. Ekseri ili šrafovi se biraju prema drvetu i uslovima, a ne šta se nađe pri ruci. Ako je drvo suvo i kvalitetno, posao ide lakše, ali ako nije u tom slučaju dodatno vodimo računa. Loše pričvršćena letva znači da će vremenom da popusti, a to na krovu nikad ne izađe na dobro.
Kada završimo letvanje krova, vršimo proveru
Po završetku letvanja ne silazimo odmah sa krova već proveramo da li smo sve dobo postavili. Prolazimo još jednom pogledom, proveravamo linije, razmake, spojeve. To je onaj trenutak kad sagledavamo da li smo posao uradili kako treba, jer kad krenemo sa pokrivanjem krova, više nema ispravki bez skidanja svega.
Letvanje možda na prvi pogled deluje kao jednostavan deo posla, ali u praksi je to temelj dobrog krova. Ako je urađeno kako treba, sve posle ide lakše i sigurnije.